Градови

Градови

К’о што свако дете своју мајку има,
Све цивилизације однекуд ничу.
То су градови са златним дрворедима,
На рекама које поносно протичу.

Љубави и жеље, идеје и снови
Стаће у широке авеније градске.
Кад те очарају куле и мостови,
Коме још недостају сеоске даске?

Пуцају љубави, одлазе другови,
Булевари горе од буке и афера.
Свашта су већ видели ови стубови,
Крунисање краља, убиство премијера.

За градове ћемо све да продамо
Јер тамо само велики снови живе.
Када једнога дана и ми одемо,
Градови остаће да неког новог задиве.

01.10.2020.