Препорука: ”Исповест плаћеног економског убице”

Са времена на време ћемо на овом блогу да продискутујемо и понеку књигу коју морам да вам препоручим. Пошто је мој блог (као и већи део моје каријере) посвећен препороду Србије, добра књига за прву препоруку јесте ”Исповест плаћеног економског убице” Џона Перкинса.

Ову књигу, оригиналног назива „Confessions of an Economic Hit Man“, прочитао сам брже него било коју до сад, јер је толико фасцинантна и мајсторски написана. Перкинс у својој аутобиоргафији пише о својој каријери као економски консултант у једној фирми која уско сарађује са америчком Владом и Владиним агенцијама.

Своју каријеру од неколико деценија провео је конструишући економске прогнозе и процене које доказују позитиван утицај страних улагања у државе у развоју. Светска банка, MMF и друге међународне институције улагале су милијарде долара у развојне пројекте у Индонезији, Панами и другим земљама да би на крају те земље претвориле у своје колоније а Перкинс нам говори целу причу иза кулиса. Све се то ради, наравно, у име америчких комерцијалних интереса, који као анаконда стежу своје мишиће око светске економије.

Шаблон рада је увек исти. Перкинсова фирма и њихови партнери замисле пројекат који ће донети економски препород некој држави у развоју: нова хидроелектрана, неопходна инфраструктура, гасоводи, аеродроми… Перкинс и његов тим затим стварају прогнозе, процене и вештањења која показују да ће БДП те земље скочити и за 30% захваљујући том добронамерном пројекту – иако добро знају да је права бројка ближа 3%. Та земља (уз благослов њених корумпираних, поткупљених владара) узимају кредите од тих међународних институција, да би финансирале те пројекте – које иначе смеју да изведу искључиво америчке компаније! Новац је дакле само обишао круг и вратио се на своје првобитно место, али су та земља и њени становници постали робови за наредних неколико деценија.

Перкинсова књига је одлична, не само зато што открива токове новца иза кулиса на светској економској сцени и тако открива зашто су неке земље данас такве какве јесу. Ова књига додаје свему једну људску, далеку од савршене, ноту, јер све време чујемо аутора како се мучи са осећањима кривице, гриже савести, несигурности и депресије. Он зна да је његов посао лош, он зна шта то чини локалним становницима које не мора ни да види из свог торња од слоноваче. Он зна да те хидроелектране уништавају оближње шуме и села, и да је рат најпрофитабилнија индустрија, и да те компаније постоје само да профитирају и затрују. Ипак све то прекрива једним ћебенцетом рационализације, изговора, пропаганде и луксузног живота.

Не желим да славимо аутора Џона Перкинса као свеца. Ја га не видим као неког грешника који се као покајао и написао своју књигу да би срушио тај систем. Он је захваљујући својој каријери путовао по целом свету, одседао у луксузним вилама и зарадио толико да не мора више да ради до краја наредног живота. А није му сметало ни то што је све то спаковао у ову лепу књигу. Али ова његова аутобиографија је један невероватан, искрен, дубокоуман, потресан увид у то како наш свет функционише и како светске силе граде своју будућност на прошлости, садашњости и будућности малих колонија и хвала му на томе.

А где је ту Србија? Нажалост, у овој другој, мањој групи. У књизи се помињу Перкинсове мисије у Индонезији, Ирану и другим земљама, али не у Србији. Ипак, оном ко погледа мало око себе јасно је да Србија не диктира другим државама своје услове, већ се диктира Србији. Страна предузећа господаре нашим тржиштем; наши владари се клањају страним лидерима који за њих не дају жуту банку; сви државни ресурси, као и природна блага, су на продају, ако имаш довољно дебео новчаник. И опет је закључак исти: мудра глава, отворене очи, предузетништво и чување свог пре него туђег су стубови сваке здраве државе, поготово у овако лудо време.

Препоручујем да прочитате ову књигу бар једном, ако не и више пута. Продрмаће вас игре које се играју у сенкама, потрешће вас приче о ситним људима који плаћају цех, потераће вас да устанете и урадите нешто да помогнете овој нашој дивној колонији.

Књигу можете преузети из моје библиотеке овде. Aко вам се свиди књига, било би пристојно купити је или њеном писцу послати неки бакшиш, рецимо преко PayPal-a.

Придружи се разговору!