Ћуприја

Рад наших руку, чист ваздух, чврст шамар, лепа песма, олујни океански таласи. Све то, и свака друга ствар у овом универзуму, су заправо манифестација некаквих сила, некакве енергије, физичке или неке друге, а можда и неких наших емоција (који су опет један облик енергије). Неке од тих сила познајемо из науке, неке из духовног знања, неке још увек и не знамо. Али просечан становник ове планете гледа само оно што је на површини – шта је скупље, шта је мање тешко, шта је укусније, шта боље изгледа пред другима.

Често гледамо на ствари искључиво из угла новца. Има ли зараде или нема? Скупље ли је овако или онако? Колико остане на крају? Није новац једини капитал на овом свету. И не само да није једини капитал, него и у већини случајева тешко може да надокнади недостатак других врста капитала: културног, друштвеног, природног… Дакле, нездраво је целу рачиницу заснивати само на томе колико нешто кошта.

Све што циркулише око нас, сваки вид моћи, енергије, па и наших осећања, јесте облик капитала који се може применити у одређене сврхе. Упорно користим реч капитал јер то обележава све што можеш да трампиш да би добио нешто заузврат, или је неко други трампио за своју корист. Кад из морског дна извучеш нафту, добио си капитал, али си добио (пар година касније) и земљотрес који је послао све те разорне таласе да јуре преко целог океана ка насељеној обали на другој страни. Онда трошимо наше ресурсе, наш новац, време и људске животе – наш капитал – да надокнадимо штету насталу јер смо хтели да извадимо онај нови капитал са морског дна. Па опет у круг.

Главни разлог што пишем данашњи чланак јесу, по мом мишљењу дивне вести из Скопља, где су градске власти најавиле финансијску помоћ домаћинствима која желе да замене своје застареле пећи и ложионице за поптуно чисте клима инвертере. Наиме, овај програм македонске власти циља да смањи ваздушно загађење у Скопљу и још неколико македонских градова тако што ће свака породица добити око 1,000 евра помоћи за увођење овог новог уређаја у свој дом. Можда са пар година видимо да грешим, али мени су ово сјајне вести! Али видим да велики број људи реагује ни са чим другим осим са: ”Знаш ли ти бре колико је скупа струја за тај инвертер?”

За потребе овог чланка, нећу улазити у то да ли је ово нека превара македонске власти, да ли је то кампања неких произвођача инвертера и томе слично. Оно што желим је да научимо да није новчани трошак једини трошак на свету. Ево ја ћу први радо да платим мало више за струју него да имам најнижи рачун у Европи а да живим у пепељари и плаћам камату својим плућима и позним годинама живота. Што не платиш на мосту, платиш на ћуприји. А чини ми се да велики број људи само гледа да нађу најјефтинији мост од свих.

Нажалост, постоји и велики број људи који не могу тек тако да одаберу да плате мало више за струју да би им живот био квалитетнији. Нисам наиван и нисам скот. Знам каква је ситуација у нашој земљи и са каквим недаћама мора да се носи просечна породица у нашој земљи да би преживела просечан месец. Заиста ми је жао што је то тако. Такође не можемо заборавити да није свако домаћинство погодан кандидат за такав инвертер (куће без топлотне изолације, станови, итд.) И баш зато су ове вести из Скопља тако дивне! Није македонска влада одједном забранила употребу пећи, наредила да све куће пређу на ултраскупе инвертере и пустила свој народ да се сам снађе. Има и земаља које би то тако урадиле, можда знате за неку…

Баш супротно. Македонска власт је сабрала трошкове (и новчане и све друге) тренутне ситуације и неке друге, боље ситуације у будућности. Закључак је био прост: или ћемо да живимо од јефтиног грејања у прљавом ваздуху, или од мало скупљег грејања у мало чистијем ваздуху. Мени лично је избор више него јасан. И зато су уведене субвенције (укупне суме око 10 милиона евра) да помогну народу да пређу на тај наредни ниво. За пар година, кад се ваздух прочисти, плућа продишу и градови оживе, ти инвертери ће се ваљано исплатити.

Још једном подвлачим, јасно ми је да је ово Балкан, и спреман сам да прихватим могућност да за пар година ово буде разоткривено као нека искорумпирана афера. До тада ћу да уживам у овим лепим вестима и мало чистијем ваздуху у региону. Чак и ако испадне да је ово све била нека лажа, хоћу да видим да све земље у региону, поготову Србија, престану да размишљају само у новчаном смислу. Које то врсте нашег капитала – нашег здравља, среће, природе и поноса – трампимо за мало више пара? А што не платиш на мосту, платиш на ћуприји.

Ваздушно загађење у Србији је оубиљно ескалирлао последњих пар година. Око 70% струје у Србији производи се употребом лигнита, најјефтинијег облика угља који постоји. Велики број земаља је одавно прекинуло сагоревање лигнита, јер сваки терават сат сагорелог лигнита директно доводи до 24 смртна случаја, као и неколико хиљада случајева тешких и лаких болести. Јасно је који облик капитала преферирају они који ову драму режирају.

Уколико и ти сматраш да је време да нешто урадимо по питању ваздушног загађења у нашој земљи, баци поглед на петицију Забрана продаје сировог лигнита. Већ преко 16,000 људи ју је потписало, а на линку изнад можеш да видиш како тим који води ову петицију планира да настави нашу борбу. На тој страници такође имаш и пар интересантних чланака, да би могао боље да се упознаш са темом.

Дакле, мост или ћуприја? Преко моста кашљући или преко ћуприје са осмехом на лицу? Видимо се.

Придружи се разговору!